| |
Autor: Podaci poznati autorima sitea
(iliti:
Ko je Japi u državi Danskoj?)
(iliti još:
Muke po middle management-u)
I
Jednog sasvim
običnog jutra u banci, uđe Mali Mika u kancelariju Velikog Brata, sa
prijatnim i snishodljivim osmehom i sa karakterisičnom vatrom u
okicama.
Veliki Brat ga
pozdravi: ‘’Izvoli Mali Miko, moja diko.’’
‘’Veliki Brate,
čitao sam u novinama, da u bankama na zapadu bankari u holu zavežu
medveda.’’
‘’Kakvog sada
medveda, Miko?’’, ljutnu se, onako, reda radi, Veliki Brat,
slušajući Miku na pola uva i kuckajući nešto na svom kompjuteru.
‘’Pa vidite, Veliki Brate’’, započe Mika
nešto smelije, ceneći instiktom iskusnog snishodljivca da Veliki
Brat i nije besan, kao obično, ‘’Bankari u velikim bankama na zapadu
u holove banaka počeli su da unose velike kaveze u kojima drže
medvede. Ljudi idu ulicom, znate kako je na zapadu, sve uniformisano
i pod konac, pa vide medveda, pa se trgnu, pa uđu da vide šta je to…
Uželeli se ljudi prirode. E, tu ih sčepa iskusni menadžer, malo ih
obradi i dok si dlanom o dlan – oni otvorili račun, uzeli kredit,
kartice… ma sve. Tako je prvoj banci koja je uvela medvede skočio
32,4% za 6.’’
‘’A-u, ma šta kažeš, 32,4 za 6?’’, tu se
sada zainteresovao i Veliki Brat. ‘’Pa jesi li nešto analizirao?
Kako bi to išlo kod nas?’’
Mali Mika je, naravno, analizirao one
zanimljive loptice koje nastaju kada se češka između prstiju na
nogama, ali je spremno odgovorio: ‘’Veliki’’ (Veliki Brat je bliskim
saradnicima dozvoljavao da ga ponekad oslove samo sa – Veliki. Oni
manje bliski to nisu smeli, pa su patili zbog toga.) ‘’Mi bi, po
mojim analizama, mogli i 37,9 za 5, a možda i 42,3 za 4.’’
Veliki se nadovezao: ‘’Ma mi smo najbolji, a
naše tržište nerazvijeno. Konkurencija jadna. Možemo mi i 67 za 2.
Znaš šta Miko, ti si odličan. Daj Medveda! Biće nešto, Miko, od
tebe. Očekujem tačno kako si rekao, 73 za jedan i po.’’
‘’Ma, 99 za 1.’’, u nastupu euforije, ne
mogavši da se suzdrži, nadoveza se Mika.
Mika napusti kancelariju Velikog sa osmehom
na licu. Sada mu je ostalo još samo da nađe medveda. Pardon,
magarca.
II
Kapiten Pakula Mali ležerno
je ispijao prvu jutarnju kahvu, krstareći po informativnim medijima
na internetu, ali je u dubini duše znao da ima nekih zlotvora koji
bi i u ovako rano jutro mogli da njemu i njegovim vernim saborcima
Mirku i Slavku smisle nekakav posao.
Imao
je on visok prag tolerancije, a i uspevao je uglavnom da otkupi malo
mira na najgluplji mogući način – rešavajući sve probleme, kao
Spajdermen, međutim, prilično je bio zasićen ''genijalnim predlozima''
Malog Mike.
I, ko
što poslovica kaže - Glupus in fabula, eto ti Malog Mike.
''Dobro jutro Pakula, druže moj dobri, dragi i ljubazni.''
''Zdravo Miko, šta hoćeš? Gukni golube?''
''Veliki Brat je rek'o da ideš odma' u šumu i da uloviš medveda. I
da ga doneseš do sutra inače si najeb'o.''
''Ma
ti si rek'o... Jes' ti normalan, Miko. Kakav medved? Čerez čega ti
mene deranžiraš, ovako u cik zore? Kakvi su te medvedi napali?'',
opravdano se pobuni Kapiten Pakula.
''Mi
smo analizirali, da medved u holu može banci da donese 99 za 1.''
''99
čega za 1 koga? O šta se zbiva? No 'abla engleze. Prevedi, molim
te.''
''A ne
bi bilo nerealno i 110 za pola, al' pošto smo Veliki i ja realni,
neka bude 105 za tri četvrt. Eto, da ne kažeš da nisam fer.''
''Alo,
čoveče, dobro, nek je i 1000 za ništa, ali objasni. Kakve analize?
Šta?''
''Pa
gled'o sam na BBC, CNN, RTL, Dži Pi Es...''
''Šta
si gledao?''
''A
predaju o tome na Fi Bi Es i Aj Bi Si, kao i na Em Dži El, a i na Ef
Di Bi...''
''Alo
Miko... slušaj...''
Mika
podiže glas i poče da ubrzava: ''Ef Pi Si, Em Bi Aj, Dži Es Ti, Em
Ou Ejč, El Ti Di...''
''Miko!!''
''Ef
Er Si, Ka El Bi...''
Kapiten Pakula Mali shvati da je Mika pao u trans i rezignirano se
okrenu ka svom saborcu Slavku i upita: ''Jel, šta je njemu?''
Slavko
podiže pogled od svog monitora i nezainteresovano reče: ''Ma znam ja
takve. Udari ga da prestane.''
''Stvarno misliš?''. Slavko samo potvrdno klimnu glavom. Pakula
udari Miku u rame, ali ovaj je nastavljao, sada još glasnije i brže:
''Bi Pi Em, El Es Di, Dži Dži Dži, Ejč Em Bi...''.
Slavko, ne okrećući pogled od monitora dobaci Pakuli: ''Moraš u
glavu i jače''.
Pakula
slegne ramenima i udari. Kada mora, za Mikino dobro...
Mika
se trgne: ''Manijače, koji ti je?''
''Medved, Miko. Pričao si o nekom medvedu.''
Miki
zacakle oči: ''E da, rekao si 1000 za ništa, jel' da.'', a zatim se
okrenu na peti i brzo otrči kod Velikog Brata. Malo zadihan utrča u
njegovu kancelariju i viknu: ''Pakula je rek'o da će do sutra da
nađe medveda i da garantuje 1000 za ništa.''
Veliki
Brat se osmehnu u maniru prave holivudske zvezde i odgovori: ''Bravo
Miko, odlično si to organizovao.'' I tako Mika po drugi put toga
dana izađe iz kancelarije Velikog sa osmehom. A neki hilajdama puta
iz te kancelarije izađoše, al' da osmeha iz nje ponesu – ne
dočekaše.
Bravo
Miko – majstore!
III
Kapiten Pakula Mali je opet
koristio logiku, pa se zajeb'o. Zaboravio je onaj razgovor o medvedu
i nije mu palo na pamet da o tome razmišlja ozbiljno. Šta više,
smislio je on posle razgovora, par stvarno duhovitih pošalica na
temu medveda, kojima su se mnogi slatko nasmejali. Al' ne lezi
vraže...
Telefon na stolu Kapitena Pakule je zazvonio. Pakula je podigao
slušalicu, klimnuo ''A-ha'' i rekao saborcima: ''Momci, idem kod
Velikog.''
Mirko
i Slavko u glas odgovoriše: ''Pitaj za povišice.''
''Probaću, stvarno.'', promrmlja Pakula, koji je, istini za volju, i
sam više voleo da Velikom saopštava kako je nešto gotovo i kako
nešto radi, nego da pred njim pominje neke tamo ružne reči, kao što
je ''povišica''. Al', s vremena na vreme bi skupio hrabrosti. Ipak
su saborci dobri momci. I, za razliku od Mike, nije baš voleo da ide
mečki na rupu. E, da je samo znao da se baš o mečki radi.
Kako
je Pakula kročio u kancelariju, tako se na njega proli opravdani
gnev pravednika. Dežurni pravednik u ovoj priči je, da ne bude
zabune, Veliki Brat.
''Pakula, nikada ništa od tebe neće biti. Ti si glup. To što ti
radiš moglo bi i dete iz vrtića, a kada je potrebno kreirati pravi
biznis – ništa od tebe.''
''Izvinite Veliki, o čemu se radi?'', u ovom momentu još relativno
hladnokrvno je upitao Kapiten.
''Pa
on ne zna ni o čemu se radi. Nema on pojma ni o čemu. Vidiš
Miko...''
Tek
kada je Veliki to rekao Kapiten je zapazio da je tu i Mika – dika,
te mu se iz grudi ote jedni nenemerno: ''Oh...''
''O
medvedu se radi, Pakula!! O medvedu. Kaže mi Mika da si rekao da ćeš
još pre nedelju dana imati medveda i da će nam to doprineti 1000 za
ništa, a ja sam znao da sereš i da neće biti 1000 za ništa, nego
realno 200 za jednu trećinu, ali, rek'o, ja sam savremen poslodavac,
neću da te sasecam. Pokazao si entuzijazam, mlad si, pa dobro. A ti
– ništa.''
''Veliki, ja stvarno nisam...''
''Šta
nisi! Jesi. Miko, jel' ti rekao da će 1000 za ništa.''
''Jeste, Veliki. Ja sam baš pomislio, alal' vera Kapitenu. To je
attitude, on je stvarno veliki igrač.''
''Ma
to sam ja...'', prođe Pakuli kroz sećanje flashback.
''Šta
si ti? Ma nisi ti ništa. Ma nije on ništa, Miko. Nisi njemu trebao
ni da govoriš o tome. Kakav igrač? Slušaj Kapitenu, do sutra, do
sutra da mi stvoriš medveda.''
''Veliki'', pokuša Kapiten malo da ublaži situaciju, ''ja nisam
dobio nikakav pisani dokument o tome kakav je medved, koliko težak,
koje boje...''
''E, o
tome si trebao sam da misliš. Pa šta ćeš mi ti, ako ja sve treba da
ti kažem? Objasni mi, ako ja treba da ti nacrtam medveda, za koji
ćeš mi ti? Mada, ja sam odličan slikar, ko Ticijan i Botičeli
zajedno, ali nisam ja ovde da slikam. Eeee, Kapitenu. Ne očekuješ
valjda da ti ja, Mika i ne znam ko sve ne crta kakav to medved treba
da bude. Ti to moraš sam.''
Mika
je samo iz pozadine dodao: ''Botijani i Titičeli, jeste!''
''Veliki, ja to ne mogu do sutra. Stvarno. Pa gde da nađem medveda?
Čime da ga lovim? Ja nisam lovac. Nisam nikad ni u CV-ju napisao da
sam lovac. Priznajem da ja to ne umem.''
''Ajde, sad, Kapitenu, ne kloni duhom. Imaš ti svojih momenata'',
odjednom, za promenu očinski blago, nastavi Veliki, ''Otićeš ti lepo
na našu lepu Frušku goru, prijaće ti svež vazduh, i donećeš mi
medveda. Evo, dajem ti prilike da se iskupiš. Uzmi one tvoje...
Mirka i onoga drugog, da ti pomognu, ima nekog kanapa u skladištu,
uzmi slobodno metar, ma i dva metra, nema problema šefe, pa lepo u
prirodu po medveda. Ajde, sada, lepo ti tako uradi, a ja i Mika
imamo ovde da razvijemo neke strateške stvari, javiću ti...''
Veliki
skrenu pogled na svoj monitor, Mika se ljubazno osmehnu Kapitenu, a
Kapiten, shvativši da je sastanak završen, lagano napusti
kancelariju.
Dok se
vraćao ka svom desk-u, pratio ga je saosećajan pogled sekretarica.
Dva dana neće ga ogovarati, nego sažaljevati. Eto, ima tu i nešto
dobro. Ako je to dobro...
IV
Kapiten Pakula Mali još nije čestito ni prišao svome desk-u, kada ga
iz sačekuše zaskočiše Mirko i Slavko: ''Ka' će povišica ? Kolika je
povišica ? Jel' odma' il' za mesec dana ?''
''Alooo, manijaci, kakva bre povišica. Medved!''
''Kakav medved ?'', upita Slavko, a po načinu na koji je uvio obrve
bilo je jasno da mu se Pakulin izraz lica ne sviđa.
''Moramo na Frušku Goru da ulovimo medveda.'', tiho reče Kapiten,
jer je već znao kakvo oduševljenje će ovo da izazove.
''Kakvog medveda?'' , upita Slavko.
''Pa,
sećate sa kada je Mika pričao o medvedu? E pa, to se Velikom dopalo,
i očekvao je da je to već gotovo...''
''A ti
ne znaš da mu kažeš da je to obično sranje. Kakvi, čoveče medvedi,
ovde? Pa pola naših stranaka su medvedi, neće ti njih medved
fascinirati. Pa to je obična glupost...'', započe Slavko.
''A mi
nismo lovci nego programeri. Jel čuješ ti, programeri! Šta ti hoćeš
od nas? Idi sam pa ga lovi! Ti nisi normalan'', nadoveza se Mirko,
koji je inače jedan od onih tipova koji manje priča, ćuti, ćuti pa
bije.
A
onda, opet horski, zagraješe: ''Jesi pit'o za povišicu?''
''Ma
nisam imao kada. Pa jel vama stvarno nije jasno, pa onaj je urlao na
mene. Pa vi baš ne kapirate gde radite. Zato jer urlaju na mene
očekuju da ću posle da ja urlam na vas, a umesto toga ja vas mazim,
a vama se jebe! Pa me još zajebavate! Idite pa sami tražite povišicu
– komotno.''
''Ajde
sad, Kapitenu... Znamo mi da si ti OK. Nego, svi te, bre, jašu.
Moraš malo da iskeziš zube.'', odgovori Slavko, PR ove dinamične
dvojke.
''A
šta ćemo sa medvedom ?'',uporno menadžerski upita Kapiten.
''A
šta ćemo sa povišicom ?'', odgovori Slavko, namršten.
''Ma
jeb'o medveda! Daj da ulovimo medveda! Jebaćemo medvedu mater!'', u
nastupu agresivnosti zaurla Mirko.
Slavko
ga čudno pogleda, ali se složi: ''Al' samo zbog tebe Kapitenu, jer
si cool lik. Još samo sada. Još samo ovaj put. A, uzgred budi, rano
je proleće. Mislim da medvedi još spavaju.''
''A-ha'', nadoveza se Kapiten, ''vidiš kako ti dobro poznaješ
tematiku medveda.'' I još doda: ''OK momci, onda id'te kući sada,
lepo se odmorite, a sutra, u samo svitanje, idemo na Frušku goru da
lovimo medveda.''
Mirko
i Slavko odoše kući, ne baš srećni. Kapiten je polako pakovao svoje
stvari, razmišljajući o tome kako bi mnogo lepše bilo da su ga
vaspitali da agresivno pregovara, negoli da diplomatski rešava. Dok
je on tako razmišljao, u suštini zadovoljan prostom činjenicom da se
ovaj truli dan završava, naiđe Stara Stroga ali Pravedna Majka. Ona
je bila desna ruka i levo smetalo Velikog Brata.
Priđe
Pakuli pa mu reče dušebrižničkim tonom: ''Čula sam šta je bilo. Tako
ti i treba, kada si raspustio ove svoje. Da si mene poslušao, da si
ih stisnuo, još pre tri meseca bi se pred tvojim stolom medvedi
jatili u krdima, buljučili u čoporima...''
''Ali,
Stara Stroga ali Pravedna Majko, pa pre tri meseca niko nije
pominjao nikakve medvede, a osim toga ja najiskrenije ne mislim da
je to...''
Stara
Majka ga prekinu: ''Nemoj sada da pričaš i da izmišljaš, nego me
poslušaj.'' A zatim, prijateljski, uz osmeh, tapšući Kapitena po
ramenu reče: ''Inače ću morati da te kaznim...''
Gnomi
i trolovi koji su gledali ovaj događaj sa bezbedne razdaljine,
videvši kao Stara Majka tapše Kapitena po ramenu zaključiše kako je
Kapitenu blago, jer ga Stara Majka gotivi full.
Kapiten Pakula Mali
konstatova kako dan nije gotov, dok nije gotov.
V
U
cik zore Kapiten Pakula Mali nacrtao se pred bankom. Preko ramena je
imao prebačena 2 metra kanapa smotanog u laso, a u duši puno
entuzijazma za projekat koji će banci doprineti ¾ za 254 ili već
tako nešto.
Mirko
i Slavko su malo kasnili, al', opet, jasno je da se nikome ne žuri
mečki na rupu. Poneli su još malo štapa i kanapa, te sendviče, malo
domaće rakije, malo mineralne vode, jednu pogaču i slovačkog kulena.
Okupivši se, polako su se zaputili ka Fruškoj gori. Svež vazduh i
prirodne lepote su im malo povratile boju u obraze, pa su čak počeli
i da se šale, a raspoloženje je poraslo. Kapiten i Slavko su u par
momenata čak i zapevali onu staru domaću, u duetu. Mirko nije ćutao
baš sve vreme, što je značilo da je i on super raspoložen.
Posle
par sati besciljnog tumaranja, koristeći svo svoje dosadašnje
iskustvo iz hvatanja medveda (što će reći – ama baš nikakvo),
slučajno su nabasali na neke tragove, koji su mogli biti i medveđi.
Nastaviviši po ovom tragovima, dođoše u neku zasojnu vododerinu, u
kojoj po kosinama još beše snega. Po dnu vododerine tekao je sitan
no bistar potok. A na drugoj strani vododerine – medved! Tačnije –
mečka, koja je lagano pila vodu iz potočića. Kapiten, Mirko i Slavko
počeše da šapću, a Kapiten je već bio na granici i da izgovori onu
istorijsku: ''Beš'te noge, usraću vas!''. Baš tada, kada je
neizrečeni predlog da batale mečku i daju se u beg prećutno bio
usvojen, mečka se zatetura i pade. Valjda joj je nešto bilo loše.
Ili se slabo hranila, šta li...
Članovi hrabre trojke se međusobno pogledaše, ali niko nije imao
hrabrosti da mečki priđe prvi. Gledali su je tako nepomičnu, par
minuta, dok je potok žuborio oko nje, a onda duševni Kapetan reče:
''Daj da je podignemo, nazepšće ako ostane tako u potoku.''
Polako
su prišli mečki. Mirko je malo ćušnu nogom. Mečka se tek malo
pomerila i nekako ih molećivo pogledala. Svima kroz glavu prođoše
stihovi: ''Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo...''.
Pošto
su videli da mečka neće pružati značajnij otpor, naši heroji joj
vezaše noge, a zatim između nogu provukoše dugačku, jaku motku.
Motku su prebacili preko ramena, pa su tako mečku poneli ka gradu.
Ovo je bila neka mala mečka, više meče, pa su je nekako dovukli do
grada. A još nešto im je pomoglo dok su je vukli. Entuzijazam.
Euforija. Pa oni su sa dva metra kanapa i malo štapa krenuli u šumu
mračnu, a ulovili su međeda. Pa malo li je? Ko bi to još mogao?
Momci
su štedro izmenjivali komplimente, a rečenice kao: ''Nisam mogao da
verujem – u jarugi, mečka!!'' ili: ''A Mirko je prvi prišao, caknuo
je. Svaka čast Mirko.'' Ili ''E sad niko neće moći da porekne da smo
je ulovili. Ovo mora da znači povišicu.'' prolamale su se kroz svež
Fruškogorski vazduh.
I
stvarno, krenuli su u šumu, ulovili mečku... Čoveče, da ne
poveruješ!
Kada
su došli u banku, vezali su mečku u hodniku jakim kanapom za cevi od
centralnog grejanja, nahranili je i napojili i zadovoljni krenuli
kući.
VI
Dan
posle hvatanja mečke, Kapiten Pakula i njegovi saborci sedeli su na
svojim mestima, očekujući poziv od Velikog Brata. I tako i bi.
Telefon zazvoni, a Kapiten Pakula, popravljajući frizuru, odlučno
krenu put Bratove kancelarije. A na polasku je saborcima dobacio:
''Ništa ne brinite, ima da pitam za povišicu.'' Oni su se, takođe,
zadovoljno smejali.
Kako
je Pakula stupio u kancelariju, tako se na njega proli opravdani
gnev pravednika.
''Pa
ti nisi normalan, Pakula'', penio je Veliki. ''Tvoj međed mi sve
stranke rastera. Pa jel ti hoćeš da ja propadnem? Odakle ti ideja,
samo, da vežeš medveda u hodniku? Pa jesi li ti normalan? Da neki od
zaposlenih tako nešto uradi na zapadu, momentalno bi ga tužili, i
dali mu otkaz. A verovatno bi završio na robiji!! Medved u sred
hodnika, van kaveza!! Ti nisi normalan!!''
''Ali,
Veliki Brate, pa mi nismo naručili kavez, mi nemamo kavez'',
pokušavao je da se odbrani Kapiten.
''Pa
koji će ti medved bez kaveza!! Što si ga dovodio bez kaveza?''
''Ali
vi ste rekli da danas moramo da imamo medveda. Mi smo jedva, samo sa
kanapom...''
''Pa
valjda se kavez podrazumeva. Pa da li ti imaš bar pola mozga. Ljudi
vrište. Beže iz banke! Medved nam ubija biznis! Pa koji si ti
kreten, odakle ti to da dovedeš medveda?''
''Ali
mi smo uspeli golim rukama, samo sa kanapom...''
''Ma
jebe se meni za tvog medveda! Odmah da si sklonio medveda. Sada da
ga transportuješ nazad u planinu, o svom trošku. I još nešto da ti
kažem. Tvoj medved nema ni pola tone. Ja da sam lovio medveda, moj
medved bi imao bar 600 kila, a ulovio bih ga za 10 minuta. Moj
medved bi imao divno i meko krzno, koje bi se presijavalo, a ljudi
bi se otimali ko će da ga pomazi. Moj medved bi bio ljubazan, i
pozivao bi ljude da koriste naše usluge, uz osmeh na licu. Moj
medved bi, verovatno imao dve tone, znao bi da peva i vozi bicikl,
krzno bi mu tako sijalo da se ne bi moglo pogledati u njega, a
vladao bi manirima i diskrecijom da je to milina jedna. Moj medved,
bi, u stvari, sve znao, tako da bih ja mogao sve da otpustim, a sve
radnje bi mi medved radio.''
''Pa
zar bih i ja dobio otkaz?'', prozbori Mali Mika, koji je naravno bio
tu.
''Ne
bi Miko, ti bi prao i hranio medveda. To bi bio Pravi Bankarski
Medved (nazovimo ga PBM), a ti bi Miko bio Hranitelj i Perilac PBM,
odnosno HiP od PBM.''
''Eh,
kakav bih ja HiP od PBM bio.'', dodade Mika, dok mu se pogled gubio
u daljinama.
Primetivši da je tenzija malo spala, Kapiten pokuša da spase što se
spasti može: ''Veliki, mi smo, s obzirom na okolnosti, uhvatili
najboljeg medveda kojeg smo mogli. A pravo je čudo da imamo
medveda.''
''E,
Kapitenu'', opet se razjari Veliki Brat, ''pa ti tako pričaš, pa to
je zato što ti radiš samostalno, a ne timski. Ti nisi timski igrač.
Ti si tebao da pozoveš Miku, pa Staru Majku, pa sve druge velikane,
pa da napravite pisani dokument o tome kakav je medved, koliko
težak, koje boje... A ne tako napamet da radiš. I nisi trebao ništa
da radiš dok ne kreirate pisani dokument u kome su jasno definisani
parametri medveda.''
''E,
oprem dobro...'', reče Pakula, al' tiho, sebi u bradu.
Dok je
izlazio iz kancelarije Velikog, nije mogao a da ne misli: ''Ma, jep'te
se vi! Ja sam, bre, štapom i kanapom dovukao medveda!''
Dok je
prilazio svom desk-u, čuo je kako Mirko i Slavko urlaju: ''A kolika
je povišicaaaa?''
VII
No, i
taj dan prođe. Kapiten je prespavao, ustao, krenuo na posao. A kada
je ušao u banku, na mestu gde je juče bila mečka (transportovana
nazad u šumu o njegovom trošku), nalazio se pit bul!! Na dugačkom,
sjajnom lancu. Pit bull je penio, kidisao na stranke, ali je to
bila, što jes' – jes', divna, mišićava životinja.
Dok je
Pakula tako stajao u neverici, gledajući kako jedna bakica u
poslednjem momentu izmiče pred čeljustima, priđe mu Mika.
''A,
Pakula, šta kažeš? Pit bull. Sam sam se setio i doveo ga ovde. Pa
ovo nigde nema. Mi smo prva banka sa pit bull-om. A povećava i
bezbednost. Zapadna ideja, prilagođena na naš način.''
''Ali
Miko'',odgovori još uvek zabezeknuti Pakula, '' a risk assesment? A
šta ako pit bull nekog dohvati? A jesi li ti uopšte siguran da ovo
ima bilo kakvog smisla?''
''E,
bre, Pakula. Kako koga da dohvati? Kakav ti je to attitude? Nemoj
sada da me nerviraš? Bolje priznaj da je ovo divan prizor.''
Baš u
tom momentu, pit bul je šćapio ruku jednog neopreznog dečačića koji
je prišao previše blizu. Dva – tri trzaja moćnih čeljusti, i
nesrećni junoša je ostao bez šake. Krv je šiknula na sve strane, a
velika crvena fleka na podu u hodniku je rasla. Ljudi su vrištali a
jedna sredovečna mršava žena je čak pala u nesvest.
Pakula
je uhvatio Miku i viknuo: ''Gledaj ovo čoveče. Pogledaj ovaj haos.
Krv na sve strane.''
A Mika
je samo hladnokrvno odgovorio: ''I ti kažeš, jel' da. Slažem se sa
tobom u potpunosti. Ovo je haos. U ovoj banci spremačice ništa ne
rade. Kako da napredujemo kada spremačice ništa ne rade. Jeste! Vidi
kakva fleka. Krvi na sve strane. A one ni da se pojave. Pakula,
moram da priznam da si u pravu. Idem odmah kod Velikog Brata, da mu
skrenem pažnju da treba kazniti spremačice.''
Pakula
ostade u čudu, a Mika se već penjao uz stepenište vičući:
''Veeeliki, ove naše spremačice ne rade ništa!'' |
